Topola

183

и сретни мир, што се раширио по тој бујној зеленој долини, порубљеној шумом, водом Кифасовом орошеној. по тој долини, кроз коју се роје славуји. Тако је близу бво Хучни град па ипак се ту човев осећао, као да је за читав свет далеко од града. Изгледало је, као да ће сеоски бог Пан изаћа ту из сеновите густе шумске тишине, а Најада која тамо под ладом зрачне сенвце промолити се из вала Кифи» сових. Даље унутри у убавоме гају задело се вијали Сатира са јарећим ногама па могао је човек чути кикот пуногрудих Амадријада, што се ухватиле у коло или полегле по зелееом лишћу, да мало отпочиву. Дрвеће је дрхтало у најчистијем плаветнилу јелинског неба а кроз круне му прође покаткад језа нека, што као да слути миље и сласт, језа, што иде пред Дијоеисом, богои весеља. Бдје ли можда рад бог тај са воде Кафисове у долини појурити на гај Евменида на брежуљву Колону, на гај, око којег шапћу озбиљне вести прасвета? Али се на том месту скупљало и коло другарица Аполонових. Та ту је живио љубимац муса, Софовле. То је био његов завичај, што га је онолир.о хвалио био Перзклу и Аспасији на вису Акропоља и показао им из даљпне. Ту се родио, ту је живио. Под белим споменицима, што их је повривао бршљан и цвеће, дочивали су му оди, Споменоца се ти