Topola

221

0 развој тек no којим живахним покретом, по којим јасним узвиком. У осталом има и такввх завешењава, војима је гледање пшаичвих вештиаа само по себи већ као некз укрева; са старачким својим удовима, подмлађени ревношћу, у гледању хотимице и нехотице и они раде, крећу се и вежбају. Дз, у гдекојах страснвх љубилаца дотле се распламти урођена воља, да им нвје доста, што по вас дан седв сврштених руку на ликвјону и на палестрама, него баш правце, кад их свлада жеља, полете међу младиће, да учествују у њиховзм вежбама, или ивазову чак по којег вршњака свог из гомиде, да се понесу мало по пескугимнасијона. „Море брв, Харисије*, чује се ту, „нећемо ли се још једаред мало огдедати, као што смо се често огледали у ерећна она времена, дов смо још били ефиви? Какви ли смо ти ми били млади Ираклији кодико друвчије вего ова данашња дерлад!“ Таво се то размеће; па обоје се сете својв младости те се ухвате у коштац па се носе тако по незаборављеним правилима вештиве а оео њих се стевли гледаоци па их све храбре. Али није место то само за телесне вежбе: грдна је то дворана, у којој се састаје сво друвзтво. Све просторије, воје су управо одређене за вежбу, аа једној су, јужној, страни двоструког тремаива, остале пак три дворане а и стабдицн, што су ту уз хрвалиште, посве-