Topola

222

ћени су само друштвеном саобраћају Атињава. Ту се славнн људл састају са својим пошховачима, пријатељима и ученацима. Та овде се човев аоже свагда мирније разговарати, него по треиовима хучве агоре. Што ће потоњи свет марљиво чптати у прашњавим свнцимз, то овде тече жпво са усава мислиоцима. Уз учитеља и вегове ученике, којих је испрва тек мало а иду уза в н слушају му речи, пристаје из гомиле, комегод је воља. Tes Је прошло неколиво дана, каво се отворио лнкзјон а већ може човек чути, вако по љему смело маше крили своји јелинска мисао. У оном старцу са ведрим очима упознаћете наново прнјатеља Периклова, честитога Анаксагору. На њега се већ многи Атињанин угледао те научио питатн за узроке прародноив току п тражити над боговскнм ћудпма Олзмпљана вечпте завоне природног збивања. Али има их такођер још много, воји гледе у њему тавног неког мађионичара. „Није ли то мудрац оаај вз Клазомене?“ запзта Атпњаннн један, обрнувшн се ученику и слушаоцу једном у гомили, која се стевла oso философа; „није ли то osaj исти, о коме се каже, да је једаред на играма у Олимпзји огроуо курјачину а овамо је сунце сијало с ведрог неба. Кад му се зато подсмевалз, рекао је, да ће битн пљуска з ни сахат један неће проћч. Па збиља је тако и било на веље