Topola

223

чудо СВВМB. Отауда је и могао тај човек нзпред то знати, да не знаде боље него eso натпрвродне ствари и мантичку вештину?' 1 ,Па ето запатај љега!“ одговори ученав. Атињаеин послуша па у брк леао Анаксагорв овако: „Јесв ди та то био, што си у 0 лвмпвји огрнуо вурјачиву п предсказао неаогоду крај ведра ееба и јасве суечане светлосхи ? “ „Јесам а , одговори Аваксвгора смешећи се. „Па и ти би то могао био прорећа, в боз магијсквх и мантЕчних вештвна, да те је као но мене. научио састир један вз Арвадије и казао ти за капу Еримантову . „Шта то хоћеш да кажеш с том вапом Еримантовом ?“ запита Атињаеин. „Ерамаат је“, одврати Аваксагора, „висок свлои твмо, где се ствчу границе Аркадаје, Ахаје и Илвде; па види лн се из Олимпије на велвкој врућани и кад североисточњак дува, да једну главицу тога склопа покрије најлакша капа од облака, то ке још пре једног сата спуститв се бура што доносп ладву језаввв,у и силае пљусак на писатске пољане“. Кад се затим заводео разговор о иостању и узроцвма буре и непогоде, уверавао је Анаксагора, да муњз постаје тиме, што се облаца неаако тару једно о друго. Прешао је в на друге првродее појаве те стао говорвти сасвим нешто ново, веобачно; тако је в. пр. рекао,