Topola

17

несу жртву, јест, ал немају ватре. Е па тако и не принесоше честиту жртву, него ладну, а у смишљених се Атињана ватра разбуктила и дим веседо дизао над стеном Акропоља. С тога се Палада Атина приволела Атињанима. Али је Зевсу жао било Рођана, па да би им дао отштете, слије с неба златну кишу, која ии напуни удице и куће. Томе се Рођани обрадовали те се и утешили па на град свој метли бога богатства, Плута.“ Причу ту, што је Атзњанпн исприповедио дечку, чули су и Перикле и Фидија; њих двоје су ешли за њвма. Фидија се мало насмешн, неколико тренутака поћути па се опда оврене другу своме и рекне: „Перикле, мени се све чини, времена се изменула те ћемо и ми скоро радитв као Рођааи. Не мислиш ли и ти метнути на град Плута?“ „Не бој се!“ одговори Перикле смешећи се. „Догод море пирка атичку обалу, дизаће се у вис кип богиње твоје на граду Атинскоме и владати над Атиљанима. 11 „Али посред развалина!“ рече Фидија. „Још једнако је брег пола пуст, како су га оставчли Персијаеци, попаливши и пожаривши све. Па дед посЕидајте випове и развалине па зидајте даље те морсве гатове и насапе и дугачке зидове ; та и онаво ћете само на Пиреју наеово подвћи оно, што су Персијанди горе разорили!“ У тај се пар ОЕрене онај човев, што је во-

Аспасија.