Topola

239

да дебела вегова усна мал те није додирнула дивна ружачна уста лепојчина. „Првнеси жртву харитама I“ вгоше Аспасија, свочи па одбегне . .. У исти мах долети голишав један дечко као бев душе у дворану па кад види Сократа, појури до њега, повуче његов огртач к себи па покрије њиме голе своје удове. Исхднаш није знао, да ли да гледа ва Аспасијом, ил и на дечка, што н>ему прибеже. Изгледао је као чозек, коме се голуб украде из руке а у зсти му пар ластавица долети на груди . .. Дечко се увио у огртач, приљубио се у крило Совратово. још једнако дршће од страха а моли Соарата и преклиње, да га скрије и заштити. „Чији си ти, па шта си се тако попланшо и побегао?“ запита Сократ дечка. „Ја сам свн Кливијан, штићенвк Периелов. име ми је Алкивијад!“ Тако је одговорио дечво. А овако се збило то, што је свнчића Клинијиног приморало, да с голим удовима дршћући побегне у крило Соврату. Кад се Сократ ваеово удубио бао у разговор с Аспасијом, почеле су биле вежбе младаћа а и дечака у одређеним иросторијама на ликијону. Перикле и вегови прамоци са још много