Topola

258

ка Зевсова, која нзје рођена од жене, него је поникла as главе очине!“ „А у главн“, уђе ту Сократ у реч; хватајући појмове лавомо је зграбио овлаш казану примедбу ; „у глави, као што је позвато, живе мисли. Шта је дакле вз очине главе поеикда Палада друго, до ожпвотворева, отеловљена мпсао Зевсова? Ој сретви, богоблагословенп Фидија, ти си позван био, да прнБЗжеш аајузвишенвје, чега има: иисао! —Ја јадзи шепртља целог свог века тежим за њом, за чистом мисли, па рад бих је мозгајући да вревучем из Зевсове главе у моју, као вакву жестоку варницу, па ипак се не могу никад да дочепам ње. А овај Фиднја узие само мало блата, иало иловаче, замеси је па се под његовим рукаиа од иловаче створи створ, којн ми очи засењава, кад га погледам, те ме гонв, да пред њпм узвиквем: ,То је мисао мисао Зевсова!“ Да иак Фидија нма право, што ту мнсао, како ју је ево овде пред нас изнео, називље Паладом Атнном. сјајвом заштитницом Јелинства, јасво се впдп, кад човек сравнн, шта мудраци кажу за мисао, а шта пгсници за Паладу Ативу. Не осврћући се на многоспоменуто порекло њево вз главе Зевсове, кажу песвпци за Паладу Атину, да је пренепорочва, затвм још, да има уједно и мушку и жевсну прпроду. Сасвим је то противно у богиње љубави. Та нема ниваЕва по ■