Topola

259

сла са мзшљу, него се сва губи у лепим осећајзма и делима љубави, што незвано рађају и стварају. А ко ће порећи, да је и мисао пренепорочна, да је уједно и мушко и женско? Мисао је лађана, као сјзј ззезде, задовољаа јз сама са собом те остаје у својој чистој, ведрој висанз; само је противност њеаа, осећавз, сушти жар те ствара и рађа, и нестаче га у делама љубави. Па страшна глава горгонина, коју песаица и образнида мећу на штит богиље Паладе Атине, шта је друго до гроза надвладаее ноћи, коју победоносна мисао на свом штиту носп као победни зчак? Е па таао је дакле Фадија без сумње хтео овде да прикаже мисао а ми зато ипак смемо рећи, ако нам је воља, да је та глава ту пред нама гдава богиње Паладз Атвае а ,.. Озбаљни се Флднја мзло насмешио, a Алкамен је, додуше такођзр смешећи се, прекздао Сократа лувкајући га по плећих, и хвзлио иу говор. Аспасија је рекла: „Аво је Флдаја овде, као што ти, Сократе, тврдиш, хтео тедесво да образује моћ светле мисли, то ћв бити, да је при стварању једва мисдао на ту мвсао“..,. „Па бива то тако и код других отаца!“ одговори Сократ. „Код тебе то ззцело не бива тако!“ повиче Алкамен, насмешав се ђаволасто. „Не!* одврати Сократ; „али зашто ми се