Topola

263

Гледај, да дођеш до лепе Коринћаеке, воју си мало час спомееуо, па да је впдиш играта!* „Коринћанку Теодоту ?“ запита Сократ; ,више сам већ пута чуо, како хвале умилност њене игре. Али ко би нас други и могао одвести до лепе Коривћанке те дати нам прилике, да је виднмо и да јој се дивимо, ако не баш главом ти, АлЕамене, њен најбољи славилац и пријатељ и другар?* „Зашто не?* одврати Алкамен весело и раскалашно. „Ко хоће да се наужива највише дражи, коју је женски лик вадар развити у изразвтој игри, тај нека гледа Теодоту, а ја ћу сваком, когод зажели, радо и без зависти бити путевођа, да до тог уживања дође!“ У речима тим Алкамеаовим било је нешто и потајне злобе спрам Аспасије. Навалице је пред другарицом Перикловом и пред самим Периклом хвадво умилност и драж друге жене. Лепу је играчицу и етеру Алкамен домамио вз Коринта у Атину. Повод томе био је врло чудан. Кад је наиме Алкамен био пр&метио, да се мора одрећи Аспасије, а пре је већ био сигуран, да ће бити његова у потаји се ражљутио на крту Милићанку Али је био сувише млад, сувише веселе нарази, сувише халакаст, а да би му са губктка хога јад тиштао био срде; тежио је он само за тим, да ујагми праву cpety, право љубавно уживање,