Topola

264

у накнаду за оно, што је заснио био у заносу али му други отео. Богат један Коринћанин варучио је био у њега мален лве у мрамору. Алкамен је наруџбиву био свршио и готово дело посзао у Коривт. Богаташ је био усхићев дражк и ретком савршеношћу дела па пшпе Адкамену, нека за то мало ремек-дело вште какву му драго награду и вахвалу ; ттогод заиште, учпниће му све. На то млади образник у обичној својој раскалашности отпише Коринћанину овако : „Сав свет знаде. да ви у богатоме и раскалашноме сноме Коринту већ одавва имате најлепше „другарице“, што нх човек може наћи у Јелади. Како ми ти оставлаш на вољу, да за мало своје дело у мрамору иштем сваку захвалу, која ми се свиди, то те молим, да ми ону лепојку. која је у овај пзр код вас у Коринту на гласу, о свом трошву пошљеш на месец дана амо у Атину, и да наредиш, да се тај месец дана мора обвезати цигло у моју службу, да ми буде образац*. Богатн се Коринћанин насмејао, кад је прочитао те ретке, а за неколако се дава затим јавила вајлепша етера нз Коринта, пграчица Теодота, у Ативи код Алкамена. Алкамев је био задовољзн, те је чнхав месец дава вегова бвла слављева депота о трошву богатога Коривћавива. Кад је прошао уговорени месец дана и пре-