Topola

267

ли све вагле и смеде месли. Видите, казо већ радосно таре руве и шешир узима. Смем се опкладити, неће вам ввше дати мира; чврсто се тај већ решио, да нас овај час и управо како смо ето сад ту, из Фидијине радиониде одведе до става лепе Теодоте“. „Тако је!“ вввне Алкамен живахио. „Мајстор Фидвја се ето већ укдонио. Ја бих вам саветовао, да га не буните опраштаЈЈћи се с њиме. Ту сасвим близу има излазак, врата су отворена, улица слободна. Теодотин стан није далеко хзјдемо те!“ Брзо су стагли до куће Теодотине. Није се требало бојати, да ће бити на досади лепој играчици. Алкамен је првн ушао к њојзи, да јој пргјави своје пратиоце. Одмах се опет вратио па позвао друштво своје, да пођу за вБOм. Одвео вх је у најунутрашњвје одаје Тесдотине. Те су одаје биле раскошно и мекушно намештене. Свуда је ту било меких перина а скрлетних јастука, сод је био покравен богатим ћилимовима, вз китњаствх се филџана двзали лепи и благи мириси. Над постељом су билв скрлетве завесе а нссили су је и двзали умилни љубавни боговв; адвђар и одело у оссбвтом је нереду било поразбацано. Меке сандале, траке у косу, скупоцени појасевв, стакоца за личило, помасницс, округла оглвдала од усветлане руде са богатвм пластЕчнвм хватаљкбма, дивно начињеви