Topola

269

се; „довео ми сасвим изненада тако угледве а неочевиване госте, не давши ми ни часка, да се ијоле спремик, да их достојзо дочекам.“ „Не треба ту никаввеспреме,* рече Алвамен ; „јер ти си свагда ти, а ми нисмо доголи да походвмо твој дом, него тебе, дошли смо, да се дивимо дражвма твојим, твојој вештини.* „Ево ово ти је овде мудар и озбиљан чсвек“, нестави, шжазујући на Сократа, ,па је тај једва чекао, да те види е да се диви твојој агри. Па још више томе мудром човеку него одушевАенкм мојим речииа имаш да захвалиш, Теодота, што су даеас чак и велим Перикле и слављена и уметности вешта Аспасија из Милита прешли преко твога прага, да се рођевим очима увере о хваљеној твојој вештини. * „Шха?“ вивне Теодота, „пред мудрацем, пред веливим и достојааствееим државнивом и пред одабраеицом свога пола, која, као што се чини, дичним успесима превазилази све остале жеее овог доба пред њима да се зар усудим, да се покажем и да пред тавве судије изнесем оно мало, што унеи?* „Небој се ништа Теодота!* рече Перикле; „Алкамен те је наиа похвалио, а Алкамен уме наћи све, што је најлепше." „Заиста,“ дода Сократ а фино се насмеши и погледа Аспасију, ,он увек први наиђе на најдепше"... .