Topola

270

„E na sesa он дакле одговара !“ рече Teoдота. „Цафрати се много пред ивим нз свету и не хтети радитн оно, што ми је вештпна, на то никад в не помишљам. Као стотина њих пре вас, тако и ви хоћете да ме видите, како вграм, па ја слушам с драге воље. Сматрајте себе, као да сте моји господари! Шта желите да вграм и да вам пркважем? воју баггњу? коју вројану? коју гатку ила приповетву?“ Са тии се питањем сбрве нарочнто Перивлу. Но овај рекне: „Запитај де овог мудраца, јер он је амо дошао са намерама, ради којих му је зацело добродошло, да сме одредати прздмет твојој игри, Немој се много цафратз, Соврате, него реца: шта желаш да игра Теодота?“ ,Кад ва а и Теодота сама*', одврати Сократ, промаслившн се мало, „остављате мени, да реш ш, то не бзх знао нпшга боље, него да Теодоту замолим, да нам одвгра, ваво се три богиње на Ида отимале о награду леноте. 3* н>у је задатав баш ваво взља, да нам се укзже сад вао Афродита, затви као Ира, па онда као Палада, те да нам покаже, како је свака од њвх трију истим, па внак по бпћу своме фзно промењеним средствама гледала, да очара чобзаина на Иди и да из његове руве взмами победну награду. Алкамен је обећао, да ћу овде дознатз, шта је умплност, па то ћемо дакле прииорати Теодоту, да буде што