Topola

283

гедијом једном сног Еврипида, што се женама попео на душу. Софонле већ зеа, али ти још не, драги мој Поле, шта је тај човек до данас све учинио, да ми из руке вшчупа победу. Одмах је с почетка гледао да подмити архонта, па онда се упео, да одмами од мене најбоље норевте. Најпосле је чак коровођи кришом нудио нсваца, да немарно и нехатно увежба кор. Све му то још није било доста. Кад је готов био мој накит и сјајни костими за кор те већ све стојало у дућану мајсторовом, а било лепо, да се лепше ее да ни замислити, оде ш тај човек онамо па хтеде да нргмора мајстора, да му све то прода. Мајстор се нвје дао ни осолвти а он онда напусти своје робове те мајстора на мртво име истуку, па му још попрети, да ће му ноћу запалити кућу еад главом. Е такав је тај угурсуз Пирилампl“

„Ти с’ не бој ништа, дргги!“ удеси Пол с патосом: „На небу још је Зевс И види свашта и влала сијшо. Ти остави аему горку ти срџбу, Ни сувише мрзи. пи заборави, ко ти је вривад!"

„У осталом“, продужи Пол мало нвжзм гласом, „познајем ја тога човека и његове сплетке. Ти мнслиш, да ћеш ми рећв, ко је он; али ја ти сам могу праповедити, што ти не знаш, каква је средства употребио, да мене