Topola

284

одвуче од Софоклове трагедије. Из сопственог је свог депа обећао да ће ми дати велику своту уз јавну почасну новчану награду, ако узхтеи ступити на позорнвцу у Еврипидовој трагедији. А ја било ма је вао Фалоктиту, кад га је заједно са победоносним му луком Одисеј хтео да одмами у Илијон:

„Никад, о ннвада, добро то знајте, Па све да ме усијан грома трес Пламенон мнсли сагоретиД'

„Хвала боговима, Поле*, нликне Ипоние, „те је такав човен, као што си ти, тако нама веран, јер кор може бити бог зна како ваљан, ако ништа не вреде глумцч, што их држава најми, звижде п шзсвају Атињанн.“ „А ја хвалим богове*, рече Пол, „што сн се баш ти, Ипониче, латио, да спреииш и удесиш кор Софоклов; јер и ако су глумцн ваљани, а кор ако није неизмерно сјајан, то Атињанн добују и рукама и ногама!“ У то дођу у кућу нова двојпда. Били су то глумдн Димитрије и Калипид. Ипоник их пријатељски дочека а они се јаве и Полу, с којим су већ неволико пута заједно играли на позореицп, нарочато у Софокловим трагедијама. „Бидим сад“, рече Ппоник, s y мојој кући покушвено све, што треба слошзе да ради па да „Антигона* извојује победу.“ „Корови се*, рече Софокле глумднма „одавна већ вежбају; Вас смо само Још једва че-