Topola

286

„Па вад сам у тузи обгрлио жару са тобожњии пеаелом братовљевим", наставз узбуђенн Под:

„НајмиЈшјега створа спомениче тв, Што оста од Ореста®

„Сво је позориште бало гануто, потресено, све плаче од жалости!* рече Софокле а и остали пристадоше уз-а-њ. „Никад још није нико чуо на позорници*, наставн Софокле, „такав глас, који ба звучао жалостивпје, никад такав, који би звонио ж енск иј е, од твога гласа !“ „Взљда нећеш тиме то да рекнеш,“ одговори Пол, „да мој глас има у опште женски карактер? Мислим, да се још сећаш мога

Ајанта:

„О, тешко мени, пумих ја Из руку своје злотворе, А зато рогате бивове П коза стадо нападох, Проливајући врну крв“

Сасвим је друкчије звучио глас Полов, кад је те речи говорно. „То је најкрупеији, најснажаији јуначкп глас, што га има ! * повнкаше слушаоци одушевљено. „Шта? а мој Филоктит?* настави Пол; мој јаук, кад у мени узаври стари змијннсеи отров моје „Ај! тешко мени, ево —• ево га“ И опет повпкаше сви: „Богме је то јаук!