Topola

296

богова м , као што се воли дати да га зову, благи, умиљати трагичар из жупе Колона".„Женарош“, викне Елпиника, „женарош и ашинделија као и Пернкле! Али је то стара већ новина, пријатељ-Лаипоне, што си је донео. Давно је хо већ, како су оног песника први пут видили с Периклом и Аспасијом. Сав свет већ зна, да је и он тако исто у ту мплосницу зажубљен Еао и пријатеж му. Могдо се мислити, да се шуња до ње. Али ко га је видио? ко може поуздано довазатн?* „Ја главом! ц одврати Лампон; „ја сам га главом видио, у проласку сам чак чуо мали разговор на вратих њеног дома. А други ће сведок, ако устреба, бити Дијопит“. „Добро је!“ клзкне Едниника весело а задовољно. „Дочује ли Перикле то, оде онда љубав с Мнлнћанком. Љубавна је та веза средиште и бравиште свој безбожаости у Атлни иа Ијонаиња је окужпла н покварила све. Њу греба потиснути, њу ваља изгнати, ау треба упропастити. Али ко ће се прнмити, да јави Периклу?“ „Најбоље Теодота, рече мп Дијопит. Таје жена већ од неко доба са доста усаеха, као што се чини, бацнла своје иреже за љубаваиком Аспасијннии. Па ако му баш она даде доказа о неверностн те Милићанке. то ју еајбоље може потиснути тпме, што ће је заменути*. . „Сирота Телесапа!“ виЕне сестра Еимо-