Topola

295

или да оде натраг? Најпосле Софокле својим благвм начином запита лепојку: „Шта је светије: пријатељство или л,убав?“ „Па светије је у сваком поједином случају оно, које је старије“ —рече Аспасија снешећи се; на загонетно је питање исто тако загонетно одговорила. После тнх се речи Софокле опростио и вратио а Аспасија је ушла у кућу. Сутрадан је гарец Лампон отишао до Кимонове сестре, која му је бма наклоњена. Дошао је с Авропоља, од Дијоаита; с њим је onei дуго био шапутао. Чим је Лампон свршио црквени обред, ради којег је Елпкника по њега била послала, одмах је развезао диван о Периклу и Аспасији. Мушкобана Елпиника и жрец често су и радо диванили о новостима, што би покупили по граду. „Гордога Перикла канда хоће богови да казне“, почеће Лампон. „Шта је било?“ запита Елпиника радознало. „Засад то“, одговори Лампон, „да до Олимљанинове лепе друге Аспасије у сумраку вечерњем кришом се дошуњује и други ,један“... „А што не?“ викне Елпиника. „Та оаа је етера. Али ко је тај други? е „Периклов пајбоља пријатељ, „љубимац