Topola

301

Без прест&нка су агонотете и маствгофори са орхистре, са свога стајалишта, морали мотрити и пазити; сваки су час морали трчати нуз степене, што су попреко секли редове седишта, час да измире ако се ко свађа, час опет да укорз каквог делију, који би прекардашио. Најмирнији је међу толико њзх узбуђених био Сократ, мозгало вз Фидијине радионице. И он је био дошао, али не толико да видв еомађе, еолико гледаоце, шта ту раде, па да онда о томе премишља. „Ту ето седе њих тридесет хиљада Атињана пажд>иво“, рече сан себи, „сви једва чекају, да чују измишљен догађај, да уживају у лажним сузама и привидеом боду. Баш су као децз, којима човек ирича бајке па све зину од чуда; само што деца не зеају, да су бајке измишљене, а Атињани знају. Отвуд само у људи та чудна воља на оно, што је измајмунисано, измишљено ?“ ЈГепа је Теодота бвла међу гледаоцима. Дивно је била урешена и окићена а непрестано је гледала на стратишку столицу, на којој је седио Перикле. Перикде се по који пут одазвао ватреном погледу црноове депојке. Најпосле се у хуву светине заори јасни звучни глас гласника, што је наређивао, да се свет смири. Онда су принели текућу жртву на