Topola

302

олтару Дијонисову. Наново се затии заорио глас гласников: „Нек изађе Ијонов кор!“ Атињани су Ијонову трагедију дослушали до краја, пљескали јој и уважили је урођеним својим разумевањем. Затим је дошло на ред трагично једно дело Фалокдово. Протагониста у комаду није изговором својим умео да задовољи фано атичко уво. Излије се наједаред вад-а-њ буоа, смејање, мрмљање, звиждање, пуцкање језицима и лупање ногама. Дође онда на ред коиедија. Сзд је подруггвало био господар света, већи чак и од Зевса и од свију богова на Олпмпу. Најразузданаја се досетка башкарила у најправилаијим рнтмима. Затам изађе Еврипидов кор. Песнивово је дело узбудило гледаоце. Женскама се косауло срца, што је говорнло нежним н бдагим гласима, а мушкарце су очарале сјајне мисли, којима је цело дело некако испреткаео и испрепдетено. као скрлетна тканнна златним концима. Изненадили се и задивили Атпњави сјају кора. Такво ппо тешко да су ркад видили. Кад се комад однграо, дигла се страшна лзрма, иљескање и одобравање. Пприламп и његови пријатељи и присталице унапред су већ ужнвали у сигуреон тријумфу. За оно неколико часова, што је прошло међу прнказом те трагедије и почетком идуће, дошао је наједаред роб један до Периклове