Topola

313

извојује сјајних победа. Дуготрајни му се мир учинио сад без иканвог сјаја и светлости. Обузео га је суморан неки осећај, како је даље ишао, а отресао се тог осећаја Перикле, кад је погледао на Акропољ, што се пред н>им сијао, и кад се сетио даеашњега дана Антигониаа. Дошао је био назме међутим до оног места, где је с једне стране грдва маса гранита а мрамора на позоришту Дијонисовом отварала своју бездан у дубљини, а с друге се стране опет на месечини уздизале стене Акропоља. У грдним просторијама позоришним није било ни живе душе а баш је преводан ту било све живо и бујео, та ту су одјекивали највиши створови јелинског песништва. Перикле погледа доле у мраморви понор па оеда опет горе на вис Акропољз, месечином обасјан, где се светдило камеље храма у зачетку. Лично његово биће, судба његова, као судба појединца, разиђе се у већу струју, облачка му нестаде с чела, прса му се стадоше иадимати, па из ове дубљине, а и са оне висине осећао је, како га задањује и освежава слутња и дах неумрлога живота.

Ерај првој свесди.