Topola

29

излазе међ свет. Ако хоће човев да види женскињу, која уме без глупе плашљнвости али и без велике безочности око да усхити дражи својом, онда треба да се дрзки твх Ијонкиња, твх Лиђанквња, што навешћују ведрв закон лепоте и чулне насладе*. Многи су од присутних дали АлЕамену за право и рекли му, да је срећан, што му се одазвала женскиња, као што је Милићанка. „Одазвала?* рече Алкамен, „Не знам, шта ви то мислите ; одазвада ми се, јест, ал у те женсквње има то својих граница.,.. запитајте само оног замишљеног, истинаша, њеног при— Тако рече Алкамен па рукои показа на младога вајвра, ш‘то је мало час замишљен стојао на путу до Пиреја а међутим се дома вратио и дошао у двориште. Кад Алкамен оно рече, погдедаше сви на замишљенога па се насмешише; та на његовом лику ве нађоше ничега, што би га могло удостојити друштва и пријатељства лепе које женскиње, Био је носа затубаста па сав му изглед није био као у правог леполиког Грка. Дабогме, уста му се крај набубрених усана ипак смешила лепо а кад му се очи у замишљености нису сувише вруто упрле на једну тачку, тада су гледале бистро а мораш им веровати хтео нехтео. „Сврнули смо са ствари*, примети сад Фидија, „и Адкамен и Агоракрит још једнако стоје