Topola

28

„А ти ?“ рече, „ко је теби крадом долазио? Мислиш ли ти, да мп нпсмо ридили? Фидија главом, наш мајстор, докрадао се ноћу у твоју радиониду, да попуни и изглади дело љубимда свога Сад се Фидија у лицу сав зацрвенио; љутито је погледао продрзљивог ученика па већ хтео, да му одговори а оно Пернкле стане међу обојпцу па их почне умиривати: „Немојте се, људи, свађати ! Нек је тако, као што кажете; Алкаиену је долазила врадом Милићанка, Агоракриту Фидија. Нек свако учи, где и како може а ниједан нек не завиди другом на лепом чему, што му је дала нилост Муса или Харита или ма које друге богиње.“ „Никад мени није био зазор, учвти од Фидије,“ рећиће Алкамен, којп се први од њих троје прибрао; „али ће разуман вештак и од живе збиље гледати да узме оно, што је у ве лепо: а искрено да признам, мени се чини, да је Милићанка иди пначе које чедо веселих обала ијонских нуд н камо згоднија, да испптивачком оку вештаковои открије тајне лепој природи, него жене и девојке нашег зазичаја, атичке. Није то свеједно, како вештак угледа женскињу; да ли у глупавој стидљивости изгледа као црв, што би сам у себе да се увуче илн двет лепоте телесне развија слободно-умилно. Наше Атињаеке проводе живот под строгим надзором; завуку се у своје вајате па и не