Topola

19

плашим богова. Не плашим се ја ничега на свету, осии саио крадљиваца и разбојника, којн би мп моглп однети моје благо, мој бисер п драго камење, моје персиске златне дарике!« Сви се гости стали весело смејати и тапшати Ипонику, а он наставн; »Ето сад, сасвим као што и ваља, зидају горе на градићу спремнште за благо, под заштитом градске богиње Али како да родољуб, као на пример ја што сам, скрије оно, што је поштено стекао? Не ћу да лажем, од како ми шест стотпна робова раде у мојим рудннцима, па од како ми се имање с дана у дан множп, нешто се мало и плашнм —« »На бриге те, Ипоннче,« викне Иерикле, »ја ћу се заузети код народа, те ће ти допустити, да на Акропољу саградиш саи себи сместиште за своје благо. Ако већ ничим другим, оно си већ то заслужио том ремек-беседом, што си овај час изговорио.« Опет су сви гости стали тапшати па су хвалили Ипоника и његову беседу. Само је подругивало и шаљивчина и неуморни пијанида Кратин запитао посласника: *Ако се ти, чес нти Ипониче, одиста не плашиш богова, него само крадљиваца и иначе ничега више на свету, доли крадљиваца, шта ти онда мислиш о воденој болести и о осталим после-