Topola

28

ппте свежом росом усне, које се можда расушиле на жеравицц Диванисања !» Наредп те се донесе ново вино у мешаоник и наточи у нове веће купе. «То је впно саЛезба!« рече Ппонпк, «цвет винове лове! Нема онога мпрпса, што нма впно са Таса, алн је слађе и питкпје.« «И благо је п ватрено у један мах, као и душа земљакиње његове Сафе!« впкне Протагора а најпре сркне овлаш из евоје купе. На Аспаспјину реч пспразннше купе у славу благоватреној певачпци са Лезба, ла их опет напунпше а очп се у гостију заспјаше јачпм сјајем. «Сад пустите, да уђу онп,« поче опет Аспасија, «што се спремили, да нам даду нешто од онога, у чему се по Протагорпну мишљењу сав свет слаже по, Сократову пак схваћању' не.« У дворницу улегоше фрулашпце, нграчнце и глумарице, све млађане п дражесне, све с венци п нампрпсане п окићене н у замамну руву. Са фрула се разлегоше лекп слатки гласп а уз то најпре пграчпце стадоше играти мпмпчне пгре. Чему се Сократ задивпо у Теодоте, то му је сад било пред очпма умногостручено, у чптаву јату дпвнпх лпкова. Те су пграч:ице вештнном својом усхитиле све, алп је оно, што су глумарнде за њпма пзрадиле, запело н очарало. Кад су те глумарпце уз фрулу по типару свирке у игрању вешто 'стале у