Topola

27

да је кадар уредптп општпну у јелинском духу. ..Благо теби. Протагора«, поче сад Сократ; »благо теба, тп смеш злато Аспасијина ћутања претварати у звечан новац беседа подмазилица! Ако сам речи твојих уста тако добро разумео, као што си ти разумео беседу Аспасијпних очију, то ми се чини да ти мудрост сматраш за средство, које насладу сна жи само у толико, у колпко ју човек може, тако peLn. држати у приправности и из рукава ју истрести, кад нема баш при руци ничег бољег .. „Шта је мудрост?« викне Протагора. »Питај њих хпљаду, па што један каже да је мудрост то ће друга казати да је лудост. А залштај их, шта је наслада, и невољност, па ће ти сви рећи једно те једно!« »Мислиш ли ти тозбиља?« запита Сократ. »Требало би свакако покугаати« ... »Допусти, Протагора,« уђе ту Аспасија у реч, «да се ја примим тога, да Сократу од говорим: не речима; та како бих се смела усудити, хтетп замеенти Протагору, док се још врзе око беседе, која казује мудрост? Ја ћу вечитом сумњалу и запиткивалу у сукоб изаћи оним средствима, што су ми као симпосијархкињи при рудп, да испитам овај његов приговор!» »Пре свега«, иастави Аспасија, «пошкро-