Topola

45

Пиреју лађе брзопловЕе, донела од Перикла гласова за савет п народну скупштину. Заповедник псте те лађе, што је донела те гласове, потајно је, не као трпјирарх, него као личан пријатељ стратига Перпкла, донео и писмено неко, које није требало изнети на јавност. Писао је то Перикле другарицн својој Аспасији. У ппсму је било ово: *Не знам, како је то, те ми је срце једва икада силније закуцало, него баш у онај мах, кад сам с бродовљем изашао из пристаништа атинског и опет под собом ocetao сиње море. Како сам стајао на крову лађе те ми ветри егејсЕога мора стали миловати чело, било ми је, као да с њима оео мене веје дах слободе и као да сам сам себе наново задобио. Наново задобио ? Да луде ли речи! Та зар сам себе био изгубио? Бар ја не знам осим аао се нисам теби продао, Аспасија! За један час ми је тада одиста било тако, Еао да сам се у ово последње време мало сувише меЕупшо и лево прућио био на ружични одар милоште. Саоро да сам се ражљутио на тебе. Али кад сам боље промислио, морао сам себи рећи, да ти чиним највећу неправду и да ме је баш напротив из учмале Атине на поље рада изгонидо оио, што излази из твога бића и што ниЕад не малаксава, него вазда и хотимиде и нехотице подстиче, гони и нада мном влада. Те тако не треба да се стидим више ни љу-