Topola

46

бави своје спрам тебе, ви жудње, коју сад већ опет осећам за тобом. Самљане сам з као слабо справне, тек се почели спремати. Чпсто ме је.зазор био са лаке победе. Скоро као да није било више посла. Канио сам се дакле, да се вратпм у Атину, у нади, е ће ип бар то славе донетп, што сам тако брзо успео, кад су већ тако проста била средства, која сам употребно, да до успеха дођем. Да ли ме је нешто кућп пожурнла п жеља, да што пре видим оно, што сам у Атцнп оставпо ? Не кажем баш, да знадем за тај мекопутни повођај, али не смем богме нп рећп, да га не бп могло бити у мене. Алп се свакако показало, да журба у враћању нпје била тако од користп, као журба, кад сам пошао у рат. Пскусио сам, да у рату човек мора журно ићи на бојпште, алп се лагано мора враћатп дома. Но на што да тп прпчам ствари, о којпма у Атинп сад зацело свако говорп? Бродовље наше једва чека, да надокнади поморску бптку, коју је пре пропустило; чак и благога Софокла загрева у овај мах жар Аресов. Послао сам га на Хпј п Лезб, да доведе оданде галпје савезнпчке; друге се поснле већ кренуле, да дођу. Пошљп мп гласа о себп п о прпјатељпма у Атини по овоме трпјпрарху, иом познанпку, којп ти је донео ово писмо, а знај, да ја твоје гласе исто тако жељно чекам, као п ти моје. Рецп Фндвјп, нека само мирно ради ц творп, нека