Topola

53

звук трубе п зачух плач из толиео хиљада грла из далека допре потуљено до моје постеље. Тада би, као кад се страшан оркан сурва на густу ласлннову шуму па као да пуда хпљада врхунаца ато пудаху лађе, што удараху једна о другу, а међу то јечаше све једнако пз даљине потмуло убојна вика нашинаца и варвара. Докле је то трајало тако ја не знам, па ти, ћерко, не могу причати о боју, јер га не видех, преметах се вас дуги дан по својој постељп, дахћући за свежим напитеом, и најзад мртва жедна заспах сном, којп би мн задело био последњи. Тада наједаред вроза свој самртно-уморни дремеж зачух веселе клиЕе жена те дођох к себи и сетих се, да лежим на Саламини. Но у веселе се клике помешао и по који напрасан тужан крик, јер се на саламинску обалу не доваљаше само безбројни окрњди него и лешине, међу којима Је многа жена упознала мужа или спна. Али се и многи од оних, што бише рањени у боју, и иноги од момчадије оиих лађа, које се беху распале, и који су ближе бшш саламинском жалу него оностраној обали атинској, спасоше на острво и донесоше глас: Персијанац је потучен и на смрт згођен бежи преко мора и вестаје га из атинских развалина, што се пугае, те се још данас смемо вратити у ослобођени родни град. Па замисли сад, ћерко, како ми је тек било души, кад изненада, као