Topola

54

да га доведоше самп богови, мој муж Мнисарх г који беше међу оннм приеталима, у пештеру улети с ускликом: »Атипа је опет слободна, Атина, је опет наша!« па тако хтеде п даље да кличе, алн сад, представи себи тај првзор,. како ме је наједаред спазпо а поред мене голпшаво новорођенче, што цикташе. Тада му застаде реч у грлу, нагло зграби детенце. днгнега на руку па стане с њим нграти, скакати у својој победнпчкој н очпнској радосш, истрча затпм с дететом на иоре па га окупа а онда опет излети па ми донесе воде п друге опоравине те тако се ја најзад, ма н полако, опоравим од самртнога умора, у који бејах пала. Сутрадае прославише велнку победну светковину на острву. Овенчанп момци играху око трофеја, док Иерспјанац бегагае дома на далеки Исток са остатком својих чета. Тада се Мнвсарх са новорођеппм спнчићем на рудп гураше кроз свечаносну тишму па га показпваше свим Грцнма и прпчаше, како дође на свет у часу љутога боја. Иа кад приђе п сам Темистокле н разабра, како се то деспло, рече: *Слава атннскнм матерама, које нам рађају нове грађане још u за боја у накнаду за оне, што погпбоше за отаџбину!« Тако рече па наредн тс Мннсарху исплате сто драхама. Е ту ти је опда било вессља а Мнисарх крсти дете Еврипидо.у , како бисмо се вазда сећали, да се победнога дана родно у Еврипу, у морском газпшту Уаламипе!«