Topola

64

клпке, једва једвпде спасоше пливајућа. Сад тек устукнуше Самљанн и победа би наша Још то вече дође самскп војвода, Мелис, у поузданој пратњи до мене на моју лађу, да се са аном упустн у преговоре о мпру, но ставн такве погодбе, да бпх ја морао изгледатн да сам побеђен, да сам на њнх прпстао. Изјави, да је флота Самљана додуше подлегла, но град је прпправан издржатп дуготрајну опсаду. OchiM тога, велн, долазп и фднпчка помоћ а перспскп сатрап у Сарду понудио је новчане потпоре. Мелис је у свем преговарању био тако тврдокоран u јогунаст, као што може битп саао фплософ. Висока је стаса, већ прплпчпо у годпнах а на чело му је жпг велика мпслноца тако јасно ударен, да ми је пзгледало готово невероватно, да гледам пред собом човека, којп је тек мало час управљао флотом протпв мене и кога сам ја впдео како као најгипче момче плива кроз вале, пуне окрњака u оканчсна. Наскоро сам смотрпо у њему онога мудраца пз Парменпдине школе, кога у свој Јелади спомињу са највећом славом. Нп сам не знам рећп више, како се збп те нам се разговор мало по мало и неопазно претвори у фдлософско расправљање. Толико стоји, да .мп је најзад са велнком жпвошћу разлагао, ако чега пиа, да је то вечно, а вечно је просторно веограннчено, оно пак, што збпља постоји, једно је и бескрајно н обухвата све, јер