Topola

69

моту, коју су они нашим заробљеницима мало пре нанелп били тим, што су им на чела пожегли совуљаге. Сад смо нановб опсели град па јурншамо на њ са сува зидоломима и бацаљкаиа. Писма, која.добијам од Телесипе, пуна су тужбе на младога Алкивијада.« Аспасија је овако одговорила Иериклу: »Твоја су ми два посдедња писма, драги Перикле, донела много гласова и то важних гласова: много, са чега сам кликнула од радости, а опет много, што ми је на душу морало прострти, ма и за час само, тугу и зебњу. Но нашто да се и сувише тужим на промену спољашњих догађаја и случајева, кад мн баш у тој промени тим јасније и лепше нзлази пред очи непроиењљивост твога милога лика? Ти си ми, као што ја жељах, ненамерно описао сама себе. Како су кукавне и јадне речн а како би ти куд и камо ватренпје пољубац на чело рекао, шта осећам ! Та мени у том и пролази дан, што мислим на те и што Сафине пе сме певам уза струне на мојој лутњи. Фидија и његови никад да се уморе. Задубљени у свој рад и обузети као некои демонском си • лом тек једним ухом слушају оно, што се осим њихова рада јога збива на свету. Опрости им, та и они тек раде за тебе и за славу твог имена за сва времена! —0 дечку Алвивијаду чујем и ја по штошта; тај ти већ почиње да привлачи на себе пажњу Атињана. Има их