Topola

68

тврдио несрећу, што снађе атински стан пред Самом, док је Перикле пошао у сукоб финич кој помоћној флоти. Са мало је тек речи то Перикле споменуо у свом писму Аспаспјн. За тпм је пак наставно: »Хоћеш лп ми веровати, да се међу Јелинима још једнако може деситн што се догодило менп, кад сам пошао до сувоземне војске, која је са сува опсађивала град а такођер доста препатила услед тога, што су Самљанп једаред излетелп из града. Гласан плач н запевка заорн 1ш се у сусрет, кад сам ушао у стан. Свештенпка сам затекао баш како приносп жртву Зевсу Спасиоцу. У колу, што се окуиило око олтара п свештенпка, вндим педесет заробљенпх Самљана са окованпм рукама. Запитам, шта је то са тпм људима, што стоје око олтара баш као везана жпвинчад, што је спремљена за жртву. Тада дознам, да је жрец, којп је по државном налогу пшао с војском, јавпо, како је воља Зевса Спаспоца, да му се тпх педесет самскнх заробљенпка свечано закољу на жртву. Па баш се сад латплп да учнне по жречеву исказу. Ја станем пред свештенпка ц иред жреца, изјавим пред целом војском да је то пука лаж, да јелински боговп желе људску крв. п задовољпм се тнм, што сам чела тој педесеторицп Самљана жнгосао жигом у облику свпњске ћуше, као што пма на кљуновпма самских бродова, у име одмазде за сра-