Topola

35

сниње Јелинке. Атињани су побожни, одани боговима, па им се савест мадо узнемирила и пита, дали можда неће тиме људе начинити обеснима а богове завидљивима, ако божанствено прикажу сувише човечгшски те да ли ће им образничка вештина боговима бити мила илн мрсва.* „Благост и чистота грчкога неба“, поче Мидићанка, —сребрни звук гласа њеног био је тако исто чарован као и сјај очију њених, „свуда се хвали и уздиже и телесну лепоту Јелина привнају чак п варвари за насличвију лепоти богова. Неће замерити богови Јеладе Атиаанину, ако им сагради храмове, што су тако ведроузвишени, као и етир, који се над шша диже, и ако образује њихове ликове, којима лепота неће заостати за лепотом оних, што приносе жртву пред тим ликовима. Кавва земља, такви храмови, какав човев, такви његови богови! Та зар и иначе не доказују богови са Олимпа, да су ради и вољни, огледати се у души Атзњаннновој? Зар нису баш њему дали образнички дух, па зар нису атинској земљи поверили најбољу иловачу, најлепше камење за зидаае и образовање?“ ' „Одиста!" уђе јој ту ватрени Алкамен живо у реч, „свега имамо; само још немамо права, неограничена поља за рад! Јест, јест, мене и све нас“, настави, показујући на дру-