Topola

36

гове своје, „одавна већ сврбе прсти а длето нам се у рукама већ. успјало од тешка нестриљења. Кзд се тако разговор наједаред окренуо, пролетило је кроз сву радионицу Фидвјану твхо мрмљање у знав, да се сви слажу. „На бриге те, Алкамеее*, рече Милићаека, наглашавајући јаао сваку реч, „Атина се обогатила, сад је зјело богата па зацело није банбадава дошшвало до вас прево мора златно благо са Дила“ ...... Док је то говорила, гледала је лепа женскиња чаровним својвм оком на Первкла. А Перикле за цело то вреие нвје свидао очвју са светлнх меких и фиаих коврчица њенвх па сад рече сам себв: „Тако ми богова, плава коса женсквње те сама је већ златно благо са Дила па неаованом томе благу не би ковано оно бвло превелика цена. . . Затпм спусти главу па је тако стајао неко време зашипљен а свп су у н> упрли очв. Најпосле почне: „С правом очекујете, ви неговаоди и пријатељи лепе вештине образаичке, да благо са Ддла није банбадава допливадо на обалу Атике. Та да ми је само питатн срца свога а не захтева опште ствари, заиста, најволио бвх, да се благо одмах с Пвреја амо донедо у радионпцу Фвдајпну. Алн чујте, како се прпказују ствари оном, ео се мора бринути за опште