Topola

77

»Реди, да се ннгде не развија сјајније, него баш ту!« кликне Артемидор. »Нема напретка у људн н народа без онога, што зилоте називљу раскошношћу.« У вече другога дана одведе Артемидор своје госте у ону миртову гаумицу, што је била тик уз његов господски летниковад и што ју је он сам разноврсно украсио те створио од ње перивој. Лагодни Артемидор позвао је и лепу Теодоту као другарицу и пратилицу Ипоникову. Теодота је исдрпла сву моћ својих црних очију, не би ли распалила Аспасијнна другара. У доиаћиновој пратњи пролазили су Перикле, Ипоник п Теодота кроза дивну дивљину дветних мирата. Како се проетрана шумида пружала по малену вису, то се на погдекојих местих, где није било дрвећа, могло дивота погледати на град. ва сиње море и на острва, што су ту као нека обрана лежала пред четирима пристаништима милитским. На таквпм је местима наредио богати Артемидор те су робови прострли источњачке ћилиме или дигли скрлетан чадор, да се гости ту одморе, да се мало заложе или да слушају меки звук лидских фрула, које се по Артемидоровој наредби такмачиле са славујииа у шумици, ко ће се боље улагати уву. Артемидорови се робови и робиње разиђоше по шумиди као силини те сваки час из