Topola

78

мехова сипаху шетачима пуне пехаре, и као иве, које чпњаху то исто, шш као нимфе, које из обнлннца нуђаху цвећа п мирисна воћа. Трн најлепше робиље ухватпше се на чистинп једној у дивно коло, уз воје се с највећом буком ударао азијски таламбас, који ударају о Кибелнним светковинама. Гостима се чула некако збунише и оппше. На малену језеру насред шумице бнло је пуно свакојакпх ликова јелинске морске бајке. Било је ту морских жена са рнбљнм реповпма, мећу себп на главу рогозове венце; било је сирпна, полегале по стењу па певају утаЕмице са тритонима, што у шкољке дувају тпхе, намамне песме. Био је ту и пророчкп морски старац Протеј, што мења лпкове. Тај је прорицао свпма, којп су га ппталп. II Перикле приђе к љему па зажелн да п вему каже што. »Нећу, ако је потребно, пропуститп«, рече шалећи се, *а да те чврсто не ухватим, вао што обнчно чпне они, који те пптају, да се не измакнеш пптачу све новим п новпм преображајима.« Вољно се одазове морски старац Перпклу п прорече му ово:

„Тамо где славуј ее гнезди, где мпрпснв мпре на.м руже, Теби оковаше, внај, богови cpeiy и сласт! Држи Је, јуначе, чврето, к’о мене сад ево што држшп! Нв бој се ва њу тад тв, да ће тв.-одбећи кад.“ Иернкле није разумео, шта морскп старац