Topola

93

рану а да је онога часа и не извида. У Аспасије има те душевне умилности, те харнте тога Афродитина појаса и њпме само она шале осујећава све Теодотине труде! Познајем ја жене па знам, како је ретко, како је јединствено на свету то, што ииа Аспасија.« »Потпуно те разумем,« рече Артемидор; *што ти ту зборнш често сам осетно. Кушник женп и љеној чаровној моћи није ужнваље, које она даје, него начин, како уме да испуни почивке међу моментима уживања у медљаном меседу!« »Аспасија уме« одврати Перикле, »свакога часа да изашље сјајну искру свога духа. Нешто ти је то као ракета или само као светлуцав мехурић од сапуна, нешто, за чим човек мора да пружи руку а што крила даје часовима, који иначе миле. Па све то чипи Аспаснја без напора, слободео и неизвештачено ; она то чини, што јој је тако то природно llа баш с тога, што, је природно, утече неодољпво. Медљани месец с обичним женама јесте чулна хајка, помешана са несносном чамом; тек из душе извире оно, што најслађем. даје вредности и живота.« Дан, којега се Периклу са обе му лађе ваљало вратити на Сам, да оданде зиало бане на Хиј, дбђе све ближе. Предусретљивост Милићана олакшала јеПериклу те је лако могао извести намере, ради којих је дошао био у