Topola

92

пошао на нове пустоловине. Тако би се ваљда угасила и Аспасијпна чаролија, кад би ти с њом стално морао остатп у овол лиљевитом прибежпшту! * »За цело бп бнло тако,« рече Пернкле, >кад би Аспасија била Теодота, кад не би илала ништа друго, до ли улилну драж својпх удова. Алп има нечега, што заљубљенога за свагда уме да окује. Не лислим ту она средства обичних жена, које претварајући се да су крте хоће то да постигну, плн тим што вечито праве немпр, што мужа муче п што му се једва једвпде подају. Има ванредних женских душа, којпма је дато, да заљубљенога крај све безграничне поданостп, због које срећа обичних жена пропада, н баш њол окују све то чвршћпм оковима. Кад би ми ваљало рећп, шта је то неисказано, чпме нл оно полази за руком, ја бих га могао назватп ле харитом: оном чудноватом смессш чара и милоште , што се улагује без наметљивостн, што душу греје, као осмејак олимпских богова. Та харита, рекао бнх, јесте она чаролнја, коју Афродита храни у свом златном појасу. Хпљада се облачића дпгне на небу двоје драгнх па пл мутп љубав: само харита уме те облачиће да растера, само у сјају светле, наслејане душевне умилности нестаје свега, што је мутно. Њен само дах ублажава све, што је осорно и преко. Њој ее допушта u опрашта све, јер она не задаје