Topola

101

лсотура. Одем до оближњста Сарда, седпшта Еивелину свештенству, јер се онде могах најпре надати да ћу чути што за свога Хрисанта, да ћу љубљенога изгубљеника наново добити. Па и добих га наново : донеше лга га на носнлпма, оплетенпм од оморпкова грања са Тмола, рањена, осаваћена, мртва. дветне снаге и лепоте лежаше ту пред мојим очима, као год она оморика, што је овенчаше љубичпцом, оборена са Тмола ножем кориваната, као жртва захвалница »сверодилици богин>и« . . . Е тако је гласила Артемидорова прита, која је помутила весеље на части. Кад је част прешла те се Перикле с Аспа■сијом нашао на само, рекао јој је; »Милит је леп а Артемидорова прича неће ми сасвим помутити успомену на најдивније дане, које ми богови дадоше да овде проживим. Али осећам, да је већ време, да са овога врелог жала седнемо опет на лелујаву морску лађу, Моје готово стегнуте груди тек ће опет сасвим слободно данути у љупком, благоснажном, атичком зраку!«

XIII. Дијопит и Ипарета.

Аспасија је прерушена била на лађи, која је атинског ci ратига од Милита возила натраг до флоте му пред Самом. Кад је тријира из