Topola

јући по пазару баца ноге тамо амо; али * горве тедо остаје дбстојавствево мирво У очвм је свам ТЕм ,£удкма овај „атичЕи поглед*, пп је већ постаолЕословицом. Шта ли зшачи тг поглед ? Тешко је рећи. „Агачни поглед“ ј као н сво биће у Ативавива, оглед;ало сасви различввх, лепвх и ружввх својставц. Свави ј час ; а.тичЕи поглед тај сћремав, да се провргн уузаједљвву шалу, атвчки зачвњеву. Азгивавв нзгледа озбвљав али му из збиље, тев в јто с -оком тревуо, искочи и севве саркастичЈза до сетка као варвида вз кремева. Од ј већ оштроуман па оштроумље своје уме д; употреби. Кроз грају ва агори провлачи се од неко доба човек једав, коме по оделу и господскон взгледу можеш видити, да је вмућан,’ али овде већ погледои својим исказује, да је стравад. Дошао је био овде овде до шатра, запитао за деву овом, овом еспапу, али је вепреставо ваилазио ва веке тешкоће, које обвчво стравцу сметају. Баш је црошвћар из Алимувта дагаво прошао, крај његА * ' V v Не могу да будем доста ваметан“, ословн стравад грошвћара,. охрабрев можда погледом раЈдозналости «£зи саучешћа, којим гаје грошићар пргледао ; „ве могу да будем доста паметав, што то толиео зацењују ти трговдн. Све мислим, хоће да ме-за нос вуку .. v . к

86