Topola

87

„A sap си ти странац?“ упита грошићар.„Дабогме!“ одврати онај. „Иселио сам се са својима из Сикијона и тек пре неколико дана амо дошао- Рад сам овде да се настаним. Водијем одсад у Атини бити притуцало, него грађанин у Сикијону, где су ми душмани добро запражили чорбу.“ Кад је грошићар из Алимунта чуо, да тај човек није Атински грађанив, него тек придошлвца а ое је мислио ба њ, да је саветник још се јаче исправи па онда некако као с неке висине рече: „Пријатељу, ако не знаш вредности нашем новцу, ни дене роби нашој, а ти треба да се упнеш, да научиш, и то, ако је икако могуће, нека те томе поучи честит човек. * „Видиш“, настави, извадивши сасвим мален танак сребрњав и метнувши га на длан, „видиш, то ти је атичко сребро, што копамо тамо преко на Лавријону. На целом свету нећеш наћи тако леиог и чистог сребра. као што је ово. А овај је новац наш најмањи сребрњак, по овола; за по овола можеш купити обичног сира, или кобасичицу једну са валим џвгеричидама, или подобар комад меса, колвко си кадар по« јести, вад си баш добро гладан. А дадеш ли , цео један овол, добијеш лепо скуваеа или печена мес£к За четир пак таква овола мож,еш однети кући кусву какву морску рибу. Јеси ли саставио ше ст то’ је оеда једна драхмд '•••••* • » ■