Topola

90

„A ja опет мислим*, прихвати други, „лако ће се моћи извојевати те улазнице, јерјемаса народна на Пикни у већини спраи олигарха. Али што се тиче грађевина, а нарочвто новог светшшшта Паладе Атине —“ „Шта?" упадоше му уједаред више њах у реч, „та нећеш, да зидамо?“ „То не!“ одврати онај. „Ја мислим само....“ „Е, чекајте!“ прекине га један уречв, *дај да чујемо најире Перикла.“ „Да, да чујемо најпре Перинла!" одјекне у кругу. Само кобасичар Памфил напрћи усне па проговори: »Перикле и једеако Первкле! Зар баш морамо увек њега слушати?* „Зашто не?“ одвратише му, „Перикле је разборит Перикде је добру рад Периклу мв Атињани имамо да кажемо хвала за цкварке у чорби Перикле је једнни овде у Ативи, за ким суграђана не могу рећи ниједне зле —“ ,Шта?“ повнче онај протавник; „ниједне зле? Та зар не кажу сва старија људи, да је у цртама налвк на Пвсистрата, на тарана?* „То је вствна“, првмета Памфвл. „Па онда на то пе зна свако, да је у Перикла глава луковача! „Шта? гдаеа луковача?* одврати онај. „Треба да знате*, продужа тише, „леаивузорвти Перивле има горе на темену малу гуру,