Topola

92

Неколико се њвх насмејали тој досет олигарховој. Али је међу онпи људима, п вх је тобоже шаљивчина поругљиво бао пог, дао, био и грошвћар вз Алимуета. Тај тн у први мах одговори муњеввтим : гледом црних својвх очвју, стисне песнвцу већ му је било на језвку, да ружну реч pei на олигархе. Али се у тај мах приблвжи човек јед који је у недрвх носио, шхо је на аазару по повао. „Еј, Фидвппде!“ повиче му једанусуср „јеси ли се опет по сата погађао, стари џ ријо? а?“, „Дабогме*; одвратн Фидппид, ,за ове две бпце пскала та матора дропља два овола!* „А напослетку си добио —?“ „За један овол!* одврати Фпдипид за вољно се смешећи; али одмах за тим до, „Задело не вреде те рибице много, јер вначе бака не би била дала. Увек је пре рен онај, који купује“. Слушаоци се слатао насмејалп. „Фидапид наставв онај, „тв сп човек, који зна кј кућати. Шта велвш ва расиоање Перикло: Тај ти сад хоће, да потрошимо са Дила до сено благо на свакојаке плате п улазнвц' позориште и на велико, сјајно светилиг Паладино на Акропољу. Имаш ли ти шта ti да вамервш, Фидипиде?*