Topola

„Палада Атина век ме сачува! к узрази Фидиаид, „Нека сви богови излију благослов ва главу великог вашег и мудрог Перикла! Баш не труви немам да замерим; вавротив, ја велим: треба да градимо; треба да имамо сјајво светалиште Атиниво ва Акропољу, па ма врогутало сав вовац савезничка“ „Шта? Ти у својој кући скомрачиш, в,епаш кмив за свакид&њу потребу, а са јаваим си вовв,ем таво издашаа?“ запатају њих ееколиво. „Е, видите,“ одврати Фвдипид, „код куће већ није вредно, бата вздашан, расиаати. Та кад је ко од нас код куће? Када допуштају Атинском грађавиву иослови, да буде код куће? Час ваља ићи ва пазар, час у вародау скупштиву, час у скуп сувлеменика, час •• опет у скуп братетвеаика, час у скуп жувљавика, час на овај, час на овај суд, час у овај или овај клуб, час ва Пиреј, час ва поље, да надгледа човек своје њаве и овде .е дакле кад је, пктам ја, Атињааиа код нуће? Атински је грађавиа за јаввост а јаввост за њега; зато ја свагда велим: скромно ва вутњем огњашту, али великодувlБО и издашао за општу ствар, за заједничко добро ! Чаме украсим своју кућу, то ме весели за неко време, па можда ће ми син и насљедвик већ то протраћити. Што вомогвем, да се назида горе на Акропољу, то траје вечито, то ћу оставити у наслеђе и вајпозаијим увуцима!"

93