Topola

„Пма право Флдиппд!“ рекоше људи па погледаше једно у друго дрмајући главама. Али онај олигархзста, што је малочаерекао ону ненародну шалу, опет проговори. „У свему треба мере“! рече, „Треба снјати руком а не врећом. Не будеио ли умерени, поћи ће наи натрашке општа ствар а поносна зграда атинске моћи и величине срамно ће пасти!“ „Пала ти да бог да на нос!“ суне грошићар, што се још једнако љутио, а песнице дитае на олигарха, Сви се унаоколо стали смејатп. А Фиднпзд опет почне: „Погледајте само најбогатије људе у Атпаи, Заају ти врло добро, чпме могу стећв највише славе; не градећи себа сјајне дворе, нето тиме, што опреме по који пут лађу за државу, па што увежбају о свом трошку корове за јавне приказе, и што друго што такво ураде, на што их закон везује; али у томе се више међу собом часно натичу, него што ураде зазскано. Пиа ли чега, на што бз радије употребали своје богатство, него на тавво што, ма да тпме дижу само сјај опште ствари, а себе саме мал те не терају до просјачке палице?* „Заиста“, упадне ту олигарх у реч, „тако раде богаташз. ' Али се данданас на жалост впше гледа на спољашњи блесак п вграчке, него на опо, што је одиста- честито и корисно. Тријирарси се навезу на море нису за људе

94