Topola

Колико је Вук бпо самосталан од кнеза Лазара, најбоље се внди из повеље, крЈом је. 20. Јануара 1387 године, у Приштпнп, потврдио Дубровчанпма трговачке повластице у својој држави. Почетак те повеље гласи; „По мплости божјој ја Вук Бранковић пишем свакоме да зна, како послаше дубровачка в.шстела посланике господину мп кнезу. по имену Нпколу Гунду.шћа п Јакова Бавжелпћа, и донесоше му повељу велпког господина цара СтеФана, и господин кнез не понншти им, него још и потврди. Такође пк мени дођоше више речени властели дубровачки, и ја Вук. впдев повељу велпког господина ми цара ОтеФана и господина ми кнеза, такође не поништих, него још и потврдих а4 '. За тим је пзређано осамнаест повластица које се даЈу Дубровчашша онпм истим редом, коЈпм долазе у повељи кнеза Лазара од 9. Јануара 1387 годпне. Ево неко.шко од тпх повластица: »Ако буде кака парнпда пзмеђу Дубровчана п Срба (односпо Саса), да се поставп половпна судпЈа дубровчана, а половпна Орба (односно Сасај, и да се пред њпма парнпче. Србпн (односно Сасин) да не познва Дубровчанпна на суд никуд осшм пред оне судије, а да се не муче (пћш преда ме Вука ни пред ћеФалиЈу. КоЈп год Дубровчанин иде с тргом своЈи.м или туђим по трговпма у моЈој земљи, како им Је био закон о томе пређе, у прве господе и у цара Степана, тако да им је и сад. Куда иду Дубровчани по земљи мојој с тргом, где га убпЈу разбоЈници нли га покраду у селу, да им плати око.шна, што пм узму разбојници или им се украде; ако лп им не плати око.шна, да им илатим Ја Вук. II да ниЈе Дубровчанпма на.мета по трговима у моЈоЈ земљи. Ко има вољу ићи из моЈе земље

з;е м поморћскуге, н тдко кк (едннсткк н днжккн пов-бжддн)ште врдги своl€.‘*

47 . Моп. Bегћ. 208.

ВУ К БРАП КОВ ИЋ