Topola

ништи повластице , дароване Дубровчанпма. Напротив ие.ма у Вука о свему томе ни једне речи. Повластице су пак све једнаке, оспм четири које сам на послетку навео и које у Лазаревој повељи овако гласе : »Који се је Дубровчашш забаштинио у Новом Брду, тај да зида град п да чува; а који су гости и нису се забаштинпли, да им је на вољу. Ако се разбије лађа дубровачка у владању госаодства ми, који је закон о томе био у прве господе п у цара Стефапа, тај закон да Је п сада. За тргове поморске к оји су у владању госаодстеа ми ц сланпце: куда -су бп.ш трговп ц сланнце у прве господе и у цара СтеФана, ту да су и сада, а нигде на другом месту да не буду. Ако се случи господству ми те се свадим с Дубровнпком, да им јавам на шест месецц пре тога, те да изиђу свп Дубровчани са својпм иманем из земље господства мп слободно, аа онда да ратује с њима госаодство ми 49 . Из онога што је у обема повељама Једнако п неједнако даЈу се извести ови закључци; 1. ИмаЈући веКу државу од Вукове и Ђурђеве и будући тастом обоЈици, Лазар Је себе сматрао за врховног тосподара и СрбиЈе и Зете, и ако се његов зет Ђурађ Срацимировић у повељи од 27 Јануара 1386 охоло назива самодржавни госаодин све зетсне и аоморске земље а и о цајринама с Дубровчанима уговара да буде све онако, „како Је било за цара СтеФана« 50 . 2. Немајући потребе да то право спори своме тасту, Вук Бранковић бао Је пезависан од њега у своЈоЈ државп, коЈо.м Је потпуно владалачки управљао онако псто, као

49 . Моп, Bогћ 205 — 20 7. Раздцке су штамиаме ПОДОЖИТIШ ппсменмма.

50 . Опа пста раз.шка видц се у пове.вама од 1 405 деспота СтеФапа п Вукових оанова, с тога се ие меже узетп, да је опај додатак случајно пзоотао. Моп. Bегћ, 269 п 272. Упор. 430.

20

ВУ К БР \ И КОВ 11 И