Topola

Mislili smo, kad će nam Svanut sretna doba .... Oh, a na što misliš sad Sred hladnoga groba?

Uspomeno, sladko spominjanje, Ruševina ti si sreće moje, Sva mi sreća i prošlo ufanje Sakrilo se sad u krilo tvoje. Uspomeno, ti od sveg mi blaga Jedina iz boljeg osta doba, A 1 dan svak’ me od tvog goni praga Pa me vodi bliže hladnog groba.

Nema, nema na ovome svietu Bolje sreće no od rane smrti, Jer sve dobro, sve blago i nade Jedan časak može za viek strti. A 1 koj jednom na dnu groba leži, Taj ne goji želje već ni nade, Nego samo o taštini svieta I vječnome miru pričat znade.

18