Topola

S lakoćom je Byron uzdržao svoju pjesničku slavu; jer je u kratko doba spjevao »Gjaura« (g. 1813.), »Abydsku vjerenicu« (g. 1813.) i »Gusara« (g. 1814.), kojega se u jedan dan prodalo 13.000 primjeraka. Jedka oda Napoleonu, kad se zahvalio, pokazuje, da nije sasvim zaboravio dnevne politike; tada napisa »Parisinu« i »Podsjedanje Korinta« (obje pjesme g. 1815.). Novost, neobičnost i strastvenost ovih djela omamIjivaše sustalo londonsko družtvo. On bijaše fenomen, u koji su oči sviju bile uprte. Mlade gospodje u družtvima drhtahu od radosti, nadajući se, da će ih on povesti k stolu, i ne usudjivahu se ništa jesti, jer su znale, da ne voli gledati gospodje, kad jedu. Svatko je želio, da mu Byron napiše koji redak u album; njegov rukopis bijaše svačiji ponos. U družtvu su se Ijudi pitali, koliko se Grkinja i Turkinja njemu za Ijubav usmrtilo, i koliko je muževa on übio. Njegovo čelo pričinjaše se svakomu, kao da izpovieda nebrojene zločine. Byron nije imao pudra, kosa mu bijaše divlja kao i misao. U svemu bijaše različit od ostalih Ijudi, a jeo je, da je strahota: u nekoga lorda izjeo je nedavno jedanaest jela i još tražio biscuita i sode. Kolike li abnormalnosti u družtvu, gdje je dobar apetit narodna krepost! Tako vidimo, da se Childe Harold pretvara u Don Juana. Samotni putnik postaje salonski lav. Ali ne samo Byronova poezija nego i njegov rod, njegova mladost i neobična Ijepota prisvajahu mu srca gospodja. Walter Scott veli za njegovo lice, da ima u njemu nešto, 0 čemu bi mogao snivati. Poznato je, da je jedna od najčuvenijih Ijepotica englezkih, ugledavši ga prvi put, uzkliknula: »Ovo bliedo lice moja je suđbina!« Gospodje su ga upravo salietale; njegov stol bijaše svaki dan pun puncat listova od poznatih i nepoznatih gospodja. To bijaše život pun triumfa taštine, pun pusta uživanja, a to je bilo za Byrona bar bolje nego mir, jer je, kako veli u »Childe Haroldu«, mir za jaka srca gotov pakao. Lakoumni i divlji londonski Byronov život prevrnu se za čas znamenitim dogadjajem njegova života, naime ženidbom. Dosadašnji život nije ga naučio, da poštuje ženu; ali žena,

11

Lord Byron.